a

Lorem ipsum dolor sit amet, consecteturadip iscing elit, sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore sit.

a

Pakograf

Ultimativni vodič kroz zaslađivače za kafu

Šećer u kesicama za kafu

Postoje dva tabora ljudi koji svoj život ne mogu da zamisle bez kafe – prvi, oni koji svoju kafu vole bez ikakvih dodataka, dakle crnu i potpuno gorku, i drugi koji manje ili više vole da je zaslade. Čime ćete zasladiti svoju kafu zavisi od ukusa, zdravstvenog stanja, uverenja i mnogih drugih stvari, ali činjenica jeste da danas, više nego ikada, postoji ogroman izbor zaslađivača. Tako se neki drže starog dobrog  šećera, drugi preferiraju med za kafu, a postoje i razne vrste veštačkih i prirodnih zaslađivača u tableticama, prahu ili tečnom stanju. Šta god da je vaš izbor, svaki od njih čini da šoljica kafe dobije ne samo slađi nego i bogatiji ukus. Zašto je to tako i na koje sve načine možete zasladiti svoj omiljeni crni napitak otkrićete u daljem tekstu.

Koji šećer vaša kafa najviše voli?

Naučnici sa Univerziteta u Jorku došli su do zaključka da kafein, šećer i voda deluju zajedno na molekularnom nivou, blokirajući prirodnu gorčinu kafe. Samim tim, slatka kafa mnogo je privlačnija čak i onima koji nisu veliki ljubitelji slatkog ukusa generalno. Ako ste i vi nekad bili u dilemi gledajući šećer u kesicama raznih vrsta u boljim kafićima i pitali se koji od njih je najbolji za vas, otkrićemo vam priču koja se krije iza svake kesice.

Beli i smeđi šećer

Beli šećer je najviše korišćen za zaslađivanje kafe u svetu, bilo da je za kućnu upotrebu ili kao šećer u kesicama za kafiće. On nastaje tako što se preradom šećerne trske ili šećerne repe izdvaja njihov sok, nakon čega se uklanja vlaga i prirodna saharoza koju on sadrži počinje da se kristališe. Kristalisan šećer se izdvaja, dok iza njega ostaje melasa.
Postoji više formi belog šećera – od velikih kristala namenjenih za dekoraciju poslastičarskih proizvoda, svima omiljenog oblika poznatog kao šećer u kockama, kao i super fini šećer u prahu. Obavezan je deo svakog stola u ugostiteljskim objektima, kao i raznih vrsta keteringa.

Smeđi šećer
Smeđi šećer je takođe napravljen kristalizacijom saharoze, s tim da on sadrži i malu količinu melase, zbog čega on ima tako karakterističnu boju i bogatiji ukus. Proizvodi se najviše na Karibima, u Brazilu, Australiji, ali i u Evropi, Južnoj Africi i nekim delovima SAD a smeđi šećer u kesicama srešćete u kafićima širom sveta . Smeđi šećer omiljen je među poslastičarima širom sveta i zbog karamelastijeg, punijeg ukusa koji daje tortama i kolačima, ali vole ga i kuvari koji ga rado koriste u kombinaciji sa kiselim jelima i raznim sosovima. Iako se za ovaj šećer tvrdi da sadrži određen postotak minerala i vitamina, on ima približno istu kalorijsku vrednost kao i beli šećer.

Kokosov šećer i brezin šećer

Kokosov šećer, odnosno šećer kokosove palme pravi se od cveta ove biljke na sličan način kao što se dobija i beli kristal šećer. Ovaj šećer sadrži isti broj kalorija i ugljenih hidrata kao i običan šećer, s tim da on sadrži i 70-79% saharoze i samo 3-9% fruktoze i glukoze. Prednost ovog šećera je u tome što sadrži gvožđe, magnezijum, kalijum  i cink, kao i vitamine B kompleksa, pa je zbog toga on zdravija varijanta u odnosu na druge vrste šećera, a zbog nižeg glikemijskog indeksa, povoljan je za sve koji izbegavaju beli šećer.
Brezin šećer ili ksilitol
Spada zapravo u šećerne alkohole i dobija se od brezine kore. U šećerne alkohole spadaju još i eritrol, maltitol, glicerol, manitol i sorbitol koji se takođe sve više koriste kao zaslađivači. Ksilitol se u kafi ponaša apsolutno poput pravog šećera pa je odličan i za tople i za hladne kafe, ali budite oprezni. Preterana konzumacija ksilitola ima laksativni efekat i izaziva nadutost. Sa druge strane, brezin šećer ima nizak glikemijski indeks i sadrži manje kalorija, a daje i osećaj sitosti jer se sporije apsorbuje.

Zašto treba izbegavati fruktozu kao zaslađivač za kafu?

Iako fruktoza ne podiže šećer u krvi, najnovija istraživanja su otkrila da preterana konzumacija fruktoze može da ugrozi zdravlje jetre, podigne nivo masnoće u krvi i podstakne gojaznost. Takođe, fruktoza je glavni krivac za bolest zvanu nealkoholni steatohepatitis ili nealkoholnu masnu jetru.

Stevia

Stevia je biljka veoma slatkih listova, poreklom iz Brazila, Paragvaja, Japana i Kine. Ovaj prirodni zaslađivač 200 do 300 puta je slađi od šećera i pritom sadrži minimalan broj kalorija po porciji. Zbog toga je stevia fantastična alternativa za ljude koji boluju od dijabetesa ili one koji su iz blilo kog razloga na dijeti.

Veštački zaslađivači

Svi znamo za male bele tabletice zaslađivača koje ne sadrže kalorije i kojima se tako zgodno može zasladiti omiljeni napitak. Dosta se polemisalo po medijima da li su one zdrave ili ne – bilo kako bilo, samo 5 veštačkih zaslađivača je zapravo odobreno od strane FDA (američka uprava za hranu i lekove). To su:

Aspartam

Aspartam je kombinacija aspartanske kiseline i fenilalanina, i u širokoj je upotrebi za zaslađivanje gaziranih i negaziranih napitaka, niskokalorijskih slatkiša, raznih vrsta dezerata i jogurta. Ne može se reći da je aspartam zdrav – dugo su ga povezivali sa raznim bolestima kao što je multipla skleroza i tumor, međutim ovo nikada nije dokazano. Aspartam je 200 puta jači tj.slađi od stonog šećera.

Saharin

Otkriven 1879.godine, saharin je korišćen za vreme ratova kako bi se nadoknadio nedostatak šećera. Saharin je prvi sintetisani zaslađivač i mada je 300 puta slađi od šećera i dosta povoljan, ljubitelji kafe ga izbegavaju jer od njega piće ili hrana dobijaju specifičan, gorkast i pomalo metalni ukus.

Sukraloza

Sukraloza se zapravo dobija hlorisanjem saharoze i 600 puta je jača od nje. Slično kao i prethodna dva zaslađivača, ne apsorbuje se u organizmu, pa je izlučujemo nepromenjenu napolje iz organizma.  Smatra se prilično bezopasnom, ukoliko se konzumira u umerenim količinama.

Acesulfam-K

Acesulfam K se dobija hemijskom sintezom iz derivata aceto-octene kiseline i 200 puta je slađi od stonog šećera. Otporan je na toplotu, što znači da ostaje sladak čak i kada se koristi na visokim temperaturama, što ga čini sjajnim za sve tople napitke, kao i za kuvanje i pečenje. Takođe se koristi i u smrznutim dezertima (sladoledu) i bombonama, a postoji 90 studija koje potvrđuju da je Acesulfam-K bezbedan.

Neotame

Veoma je sličan aspartamu, ali je od njega slađi 30-60 puta, a od saharoze čak i do 13000 puta, što ga čini najslađim veštačkim zaslađivačem na svetu.Takođe, za razliku od aspartama, ne ostavlja gorkast ili metalni ukus i najbliži je ukusu saharoze.

Med, javorov i agavin sirup

Med za kafu je tema o kojoj smo već pisali i mada on kafi daje ukus koji se nekome dopada a nekome ne, ova kombinacija je zapravo jedna od najboljih po vaše zdravlje, iz mnogo razloga – med je riznica dobrih stvari sam po sebi. Važno je samo da med bude prirodan
Javorov sirup je jedan od omiljenih tečnih zaslađivača za kafu ljudi širom sveta, s tim da ljubitelji ovog sirupa ističu da je ukus pravi samo ako je i javorov sirup prirodan i čist. On sadrži minerale, nutrijente i antioksidanse i daje kafi blaži i puniji ukus.
Agavin sirup je takođe povoljan za dijabetičare i ne sadrži gluten, a glavni sastojak je inulin sa brojnim benefitima po zdravlje čoveka. Između ostalog, inulin daje osećaj sitosti, smanjuje nivo holesterola i pomaže u borbi protiv bolesti kostiju kao što je na primer osteoporoza.

Šta još možete staviti u kafu kako biste podstakli njen ukus

Mogućnosti su beskrajne i zavise samo od vašeg ukusa. Počevši od raznih začina – sa cimetom kao najdražim, preko morske i kuhinjske soli,  pa sve do karanfilića, oraščeta i bibera. Interesantne su kombinacije kafe i putera, jajeta ili raznih alkoholnih pića (Irska kafa). Šta god bio vaš izbor – mi to verovatno imamo u kesicama. A ako želite da ponudu vašeg ugostiteljskog objekta obogatite još nekom vrstom zaslađivača, sem klasičnog šećera, slobodno pogledajte našu ponudu.
Tu smo da odgovorimo na sva vaša pitanja.

Post a Comment